Протекле седмице посјета Рода Благојевића Српској била је посебно непријатан низ догађаја. Као да се ништа друго није дешавало, Благојевић се састао са политичким врхом, шетао за камере по Бањој Луци, обилазио родна села, стратишта и историјска мјеста, ручавао са којекиме, обилазио телевизије и давао исте суштински небитне изјаве.
Са друге стране, ни критичари се нису прославили, па су избацили уобичајен сет небитних приговора – гдје је био кад је “горило”, он је пресуђени криминалац, он је обичан плаћеник који ништа не осјећа према Србима…
У случају Благојевића ствари су јасне, иако у јавности циркулише и нешто лажних тврдњи. Заправо, није гласао за подршку бомбардовању Србије, као што у том случају ништа није могао ни да спријечи. Осуђен је за политичку корупцију, јер је урадио оно што сви амерички политичари раде (а раде и горе ствари) – покушао је да наплати именовање на сенаторско мјесто. Бивши гувернер Илиноиса је имао ту могућност након што је Обама из те државе Сенат замијенио Бијелом кућом.
То што су га осудили његови отворило му је врата на другој страни – помилован је од стране Трампа и послужио за кампању против чланова Демократске странке. У својим наступима код Џоа Рогана и Такера Карлсона представио је бомбардовање Србије као негативну тачку америчке историје и неправду према Србима.
Почетком априла Вашингтон пост је објавио да је постао плаћени лобиста Републике Српске. Уговор је регистрован по закону, али су суме, мимо закона, затамњене.
Дакле, Благојевић је корумпирани амерички политичар, као и сви остали, и ако неко тражи свеца за лобисту, неће га наћи и онда ће се суочити са критикама да не ради ништа док “они други” лобирају и купују утицај. Љубав према Србима на основу поријекла ту није никакав фактор, више се ваља уздати у то да ће амерички Милорад запети јер нема баш много посла сем овог.
Међутим, ту долазимо до његове посјете – умјесто да лобира, Род се шетка по Бањој Луци, а овдашња власт га користи да домаћој јавности покаже како дивног лобисту је нашла. И то је страшно карикатурално, да рекламирате свог лобисту и са њиме шаљете поруку властитој јавности, умјесто да утичете у земљи из које долази. Потпуно погрешна, а можда и контрапродуктивна употреба не баш јефтине играчке.
Вриједност лобисте је највећа кад не постоји свијест да је лобиста. Највећи Додиков лобиста у Србији је Ненад Кецмановић, човјек који је за тамошње медије једини тумач стварности у БиХ и који то користи да прилично суптилно пласира све оне наративе који су у Додиквоом интересу. Чињеница да некадашњег члана Предсједништва Алијине БиХ сви ословљавају као универзитетског професора а не као лобисту, додатна је предност кад се говори о послу који се тиче медијског појављивања.
Дешавања код нас углавном не занимају претјерано америчке медије, тако да ту Благојевић неће имати превише посла, па ће се квалитет његовог лобирања морати видјети на плану утицаја на доносиоце одлука.
Благојевић није никакав амерички функционер да би му се указивале почасти приликом полагања вијенаца у Бољевићу, мјесту одакле су узлијетали амерички авиони који су одвозили њихове пилоте које су спашавали Срби у Другом свјетском рату. Ту треба да дође амерички амбасадор, кога је потребно редовно звати на дан обиљежавања.
Да ли је та идеја стављена у нацрт оног са чим Благојевић може да се бави у САД, или ће се трудити око санкција које су уведене Додику?
