Резиме Извјештаја о дигиталним вијестима (Digital News Report), чији су аутори Фондација „Ројтерс“ (Reuters Foundation) и Универзитет у Оксфорду (Oxford University).
Индикт доноси резиме четрнаестог издања Ројтерсовог годишњег извјештаја о начину на који људи конзумирају вијести. Подаци су добијени на шест континената и 48 тржишта (земаља) у јануару 2025. године, а занимљиво је да је истраживањем први пут обухваћена и Република Србија.
У Ројтерсу напомињу да је истраживање рађено на узорку од 2.000 испитаника у сваком тржишту, путем онлајн формулара и на енглеском језику што већ може подразумијевати, упозорили су, одређени степен грешке у резултатима, с обзиром да је општеприхваћено да популација која познаје енглески и свакодневно користи интернет није „општа популација“.
Међутим, пенетрација интернета је у скоро свим развијеним земљама изнад 90 одсто, а у нашим подручјума више од 80 одсто. Аутори се посебно ограђују, из истих разлога, од резултата који су добијени у афричким, или мање развијеним земљама, гдје истраживање сигурно није допрло до руралног становништва.
Пошто и ова публикација (Индикт) постоји и дјелује у сфери којом се Ројтерсов извјештај бави, наша заинтресованост за његов садржај је логична јер показује трендове и промјене, прије свега у начину понашања публике – читалаца, гледалаца и слушалаца – као и утицају технолошког развоја мрежа, платформи и других медијума на то како се људи информишу (и да ли се информишу).
Друго, иако је извјештај сваке године јавно доступан нисмо примјетили да ови подаци проналазе своје мјесто у непрегледној шуми садржаја који свакодневно производе медији на нашем језику. То већ говори доста и с тим би требало и започети. Извјештај (доступан ОВДЈЕ) прво издваја податке са највећег и најутицајнијег медијског и технолошког тржишта, у Сједињеним Америчким Државама, али ми ћемо почети с наших координата.
Општи закључак је да се у већини земаља традиционални медији све више боре да остваре везу са широм јавношћу — ангажовање опада, повјерење је ниско, а број дигиталних претплата стагнира.
Убрзано окретање ка потрошњи садржаја преко друштвених мрежа и видео платформи додатно умањује утицај „институционалног новинарства“, истовремено подстичући фрагментисану алтернативну медијску сцену у којој доминирају подкастери, YouTuberi и TikTokeri.
Политичари широм свијета (наши нису изузетак – напротив) све више заобилазе традиционално новинарство, обраћајући се пријатељски настројеним партијским медијима, „личностима“ и „инфлуенсерима“ који често имају посебан приступ, али ријетко постављају тешка питања.
Избјегавање и плаћање вијести
Навике конзумената вијести у Босни и Херцеговини нису дио овог извјештаја, али јесу навике у Хрватској, Бугарској и како рекосмо, Србији, па се у чињеницама и цртицама пронађеним у ближем комшилуку могу претпоставити и наши одговори.
У свим тржиштима, четворо од десет испитаника (40%) каже да понекад или често избјегава (да чита) вијести — што је пораст у односу на 29% из 2017. и највиша забиљежена вриједност (једнака са 2024). Као главни разлози за избјегавање вијести наведени су сљедећи: вијести негативно утичу на расположење: 39%; превише вијести: 31%; превише извјештавања о ратовима и сукобима: 30%; превише политике: 29%; не могу ништа да ураде са тим информацијама: 20%; вијести доводе до расправа које желе да избјегну: 18%; вијести им нису релевантне: 18%, или су тешке за разумијевање.
Највећи проценат људи који избјегавају вијести или губе интересовање за информисање живи у источноевропским земљама или на југоистоку континента. Избјегавање је најчешће у Бугарској (63%), Турској (61%), Хрватској (61%) и Грчкој (60%). Најријеђе је у скандинавским земљама, као и на Тајвану (21%) и у Јапану (11%).
Истовремено, као контраст, у истим земљама Балкана најмањи број људи плаћа или је спреман да плати за читање вијести. И Грчкој и Србији само 7% плаћа за онлајн вијести, а у Хрватској тек 6%, наводи се. Онлајн претплате најзаступљеније су у Скандинавији гдје и највеће повјерење у вијести, па 42 одсто Норвежана каже да плаћа или жели да плаћа да прочита новинарске уратке, у Шведској је тај проценат 31%, док у САД то чини петина (20%) становништва.
Проценат оних који плаћају за онлајн вијести остао је стабилан на 18% у скупу од 20 развијенијих земаља — већина је и даље задовољна бесплатним садржајем.
Повјерење у вијести
Укупно, 58% испитаника изјавило је да су и даље забринути због мањка способности да разликују шта је истинито, а шта лажно у вијестима на интернету — слично као прошле године. Забринутост је највиша у Африци (73%) и САД (73%), а најнижа у западној Европи (46%).
Вијестима у Србији потпуно вјерује око 27% испитaника што је међу најнижим процентима међу свим обухваћеним земљама.
Највећим извором дезинформација глобално сматрају се онлајн инфлуенсери и личности (47%), заједно са националним политичарима (47%). Политичари су највећи извор забринутости у САД (57%), Шпанији (57%) и широј Источној Европи, укључујући Србију (59%), Словачку (56%) и Мађарску (54%). Забринутост због инфлуенсера највиша је у земљама попут Нигерије (58%) и Кеније (59%).
Рогани и Вукановићи
Личности и инфлуенсери у многим земљама играју значајну улогу у обликовању јавних дебата. Петина (22%) испитаника из САД каже да је наишла на вијести или коментаре популарног подкастера Џоа Рогана у седмици након инаугурације предсједника Доналда Трампа, а посебно се то односи на млађи дио мушке популације. У Француској, креатор вијести Иго Травер (Hugo Travers/HugoDécrypte) допире до 22% млађих од 35 година, углавном преко YouTube и TikTok платформи. Млади инфлуенсери такође играју велику улогу у многим динамичним азијским земљама, попут Тајланда.
Током недавних америчких избора, оба главна предсједничка кандидата давала су интервјуе личностима и креаторима који су изградили значајну публику на онлајн платформама попут YouTube и X. Истраживање први пут јасно показује колики утицај имају неки од њих. Петина (22%) испитаника наводи да је слушала подкастера и комичара Џоа Рогана (Joe Rogan) како коментарише вијести у протеклој седмици (мисли се на седмицу прије истраживања јавног мњења), док 14% каже исто за Такера Карлсона (Tucker Carlson), бившег водитеља Fox News-а, који сада ствара садржај на више друштвених и видео мрежа, укључујући X и YouTube. Остале често праћене личности у САД су Меган Кели (Megyn Kelly), Кендис Овенс (Candace Owens) и Бен Шапиро (Ben Shapiro) са деснице, те Брајан Тајлер Коен (Brian Tyler Cohen) и Дејвид Пакман (David Pakman) са љевице. Анализа из показује, истакнуто је, да су велика већина топ креатора садржаја, који говоре о политици — мушкарци.
„У овом понекад збуњујућем алтернативном екосистему границе између новинарства, активизма и политике често су нејасне,“ закључују истраживачи.
Скренута је пажња да је у Румунији Калин Ђорђеску (Călin Georgescu) своју кампању за предсједника углавном градио кроз редовне наступе на подкастима („крајње деснице“) и веома праћен TikTok канал у којем је причао о љубави према џудоу, али и износио „антиевропске и проруске ставове.“ Иако му је забрањено учешће на поновљеним изборима у мају, Ђорђеску је и даље најчешће помињана особа као извор вијести на друштвеним мрежама међу испитаницима из Румуније.
На овом мјесту се намјешта да као дигресију споменемо један наш, органски примјер дјеловања на пољу гдје се укрштају политика, новинарство и активизам: ријеч је о посланику у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) и лидеру политичког покрета „Листа за правду и ред“, Небојши Вукановићу који има веома ажуран блог и YouTube канал које редовно снабдјева садржајем, и, по сопственом признању, од тих активности зарађује пристојну суму новца. У ову категорију можемо сврстати и градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, бар у оној ранијој фази његове активистичке и политичке каријере која се у великој мјери ослањала на друштвене мреже.
Друштвене мреже и платформе
Ангажман са традиционалним изворима као што су ТВ, штампа и новински веб-сајтови наставља да опада, док се ослањање на друштвене мреже, видео платформе и онлајн агрегаторе повећава.
Ројтерс фондације пише, као главни лајтмотив извјештаја, да је 2025. године проценат корисника који приступају вијестима преко друштвених мрежа и видео платформи у Сједињеним Државама 54%, што је више од масе која гледа ТВ вијести (50%) и више од оних који као примарни извор користе новинске веб-сајтове или апликације (48%) —то је први пут икада! Међутим, овог пута само друштвене и видео мреже — а вјероватно и подкасти — биљеже раст, што јача утисак да традиционални медији у САД све више уступају мјесто онлајн личностима и креаторима.
Ове промјене углавном подстичу млађе генерације — такозвани дигитални и друштвени домороци. Више од половине Американаца млађих од 35 година — 54% у узрасту 18–24 и 50% у узрасту 25–34 — наводи друштвене мреже и видео платформе као главни извор вијести (пораст од +13 и +6 поена у односу на прошлу годину). Међутим, и старије генерације све више дају предност друштвеним мрежама — на рачун веб-сајтова и ТВ вијести.
Платформе и видео
Употреба платформи за вијести наставља да се фрагментира – шест онлајн мрежа сада досеже више од 10% корисника седмично, у поређењу са само двије прије десет година. Приближно трећина узорка користи Facebook (36%) и YouTube (30%) за вијести сваке седмице. Instagram (19%) и WhatsApp (19%) користи око петине, док TikTok (16%) остаје испред X (12%). Употреба X-а за вијести је стабилна или расте у многим тржиштима, највише у САД (+8), Аустралији (+6) и Пољској (+6).
Од кад је Илон Маск преузео платформу 2022. године дио прогресивније публике је одустао или је користе мање. Конкурентске мреже попут Threads, Bluesky и Mastodon имају занемарљив глобални домет — испод 2%.
Промјене у стратегијама платформи довеле су до тога да видео наставља да расте као извор вијести. У свим тржиштима, конзумирање видеа порасло је са 52% у 2020. на 65% у 2025, док је укупна потрошња видеа порасла са 67% на 75%. У земљама као што су Филипини, Тајланд, Кенија и Индија, све више људи радије гледа него што чита вијести, што додатно подстиче прелазак на личности (инфлуенсере/ауторе) као изворе вијести.
TikTok је најбрже растућа мрежа, порасла за још четири поена за вијести на глобалном нивоу, са 49% домета у Тајланду (+10) и 40% у Малезији (+9). Али истовремено, у тим тржиштима TikTok се сматра једним од највећих извора дезинформација, заједно са Facebook-ом, који је дуго изазивао јавну забринутост.
У свих 48 тржишта, највећа зависност од друштвених и видео мрежа за вијести забиљежена је код млађих демографских група: 44% испитаника узраста 18–24 и 38% старих 25–34 каже да су им то главни извори вијести. Те групе такође показују одбојност према посјећивању новинских веб-сајтова и апликација, у поређењу са старијима од 35 година.
Истраживање показује значај подкаста као начина да се допре до млађе и образованије публике. САД имају један од највиших процената (15%) који слушају подкасте, од којих су многи и видео-формата на YouTube и TikTok-у. Насупрот томе, у многим земљама сјеверне Европе, тржишта подкаста доминирана су јавним сервисима или великим медијима и спорије прихватају видео-формате.
АI чет ботови
AI четботови и интерфејси појављују се као нови извор вијести јер претраживачи и друге платформе све више интегришу вијести у реалном времену. Иако је укупан број корисника и даље мали (7% користи за вијести седмично), код млађих од 25 година број достиже 15%.
Постоји подијељено мишљење о персонализацији садржаја преко AI: неки брину да ће пропустити важне приче, али истовремено постоји ентузијазам за могућности као што су резимеи вијести (27%), преводи (24%), боље препоруке (21%) и могућност постављања питања четботу (18%).
Генерално, публика у већини земаља је скептична према примјени AI у новинарству и више подржавају сценарије у којима људи остају главни контролори. Вјерују да ће AI омогућити јефтинију и ажурнију продукцију вијести, али и да ће новинарство постати мање транспарентно, мање прецизно и мање поуздано.
Повјерење у брендове
Ови подаци могу представљати одређену утјеху за медијске организације које се надају да би AI могао повећати вриједност вијести које стварају и пишу прави новинари. Наиме, установљено је да јавност и даље најчешће наводи поуздане новинске брендове, укључујући јавне сервисе у многим земљама, као мјесто на које одлазе када желе да провјере да ли је нешто тачно или нетачно на интернету — заједно са званичним (владиним) изворима. Ово важи за све старосне групе, мада млађи људи нешто чешће користе друштвене мреже и AI четботове за провјеру информација.
Још један релативно позитиван знак, сматрају аутори истраживања, јесте то што је укупно повјерење у вијести (40%) остало стабилно трећу годину заредом, иако је и даље четири поена ниже него у вријеме пандемије коронавируса.
Као позитиван закључак, уз малу дозу опреза, наводи се да у свијету преплављеном синтетичким садржајем и дезинформацијама, све генерације и даље цијене поуздане брендове са историјом тачности — чак и ако их не користе (тако често) као некада.
ДОДАТАК: Срби воле друштвене мреже и телевизију
Овогодишња анкета показала је да су Срби највећи корисници друштвених медија у Европи за вијести (67%), а проценат је још већи међу млађим старосним групама. Скоро половина (45%) младих између 18 и 24 године користи TikTok за вијести, а сличан проценат користи Instagram.
Земаљскe телевизијe, укупно, остају главни извор вијести, а просјечно дневно вријеме гледања телевизије (5,3 сата) је међу највишим на свијету.
„Постоје два јавна сервиса – национална Радио телевизија Србије (РТС) и регионална Радио телевизије Војводине (РТВ) – поред четири комерцијална канала: РТВ Пинк, ТВ Хепи, ТВ Прва и ТВ Б92. РТС наставља да привлачи највећу публику, са својим информативним програмом који привлачи просјечно 2,5 милиона гледалаца, и одмах је испред комерцијалног канала ТВ Пинк по гледаности у индустрији. ТВ Н1 је покренута 2014. године и појављује се као водећи новински бренд у нашем истраживању, са 40% недјељне употребе офлајн и 32% онлајн,“ наводи се у Ројтерсовом извјештају.
Посвећена је пажња и тржишту оглашавања у Србији, гдје пише да приходи од расту за 5% годишње, а вриједност тржишта тренутно износи преко 270 милиона евра, али да је „то недовољно за одржавање 2.153 регистрованих медија.“
Штампани медији у Србији губе читаоце и приходе и сада чине само 5% прихода од оглашавања у поређењу са преко 27% за онлајн медије.
„Тржиште штампаних новина је засићено са девет националних дневних новина и осам недјељника, од којих се неки селе на онлајн или кабловску телевизију. Само три дневна листа су у страном власништву; Блиц је дио Рингијер групе, а Данас и недавно основана Нова су дио Јунајтед медијске групе,“ пише, између осталог, у извјеташју Digital News Report 2025.
