9. јун 2025.
Предсједник СДС и градоначелник Теслића Милан Миличевић ухапшен је под оптужбом да је политичком трговином саставио скупштинску већину у Теслићу. Ухапшени су и одборници СДА и СДП који су оптужени да су “купљени”. Након пар дана Миличевић је пуштен да се брани са слободе, а током процеса биће блокирано неких 450.000 марака које су пронађене у његовој кући, за које Миличевић тврди да посједује доказе о поријеклу. Његово хапшење изазвало је реакције опозиционих политичара и јавности. У контексту прошли пут спомињаних унутарстраначких превирања, Миличевић је на одређени начин ојачан. Са том тезом се поиграо и Додик гостујући у једној емисији. Такође, ово није први пут да се на Миличевића атакује судски, јер је у мају ослобођен на суђењу гдје му је на терет стављено незаконито отварање боловања брату општинског функционера, а у фебруару у вези с изградњом приватно-стамбено-пословног објекта у Теслићу.
11. јун 2025.
Конференција европских рабина која је требала бити одржана у Сарајеву од 16. до 18. јуна отказана је јер је хотел у коме се требао одржати скуп отказао догађај. Отказивање је услиједило након отвореног писма које је написао федерални министар рада и социјалне политике Аднан Делић, тражећи од организатора отказивање због политике државе Израел. Према појединим тврдњама, конференција није планирана да се одржи у Сарајеву, али је на заговарање Кристијана Шмита заказано у том граду. Читав расплет је искориштен за политичка препуцавање, Додик је понудио организацију догађаја у Бањој Луци, али је она завршила у Минхену.
12. јун 2025.
Пред Апелационим вијећем Суда БиХ изнесена је жалба на пресуду Милораду Додику. Успостављање вијећа било је неиyвјесно је је за предсједавајућег првобитно одређен Станиша Глухајић, који је отворио боловање. Умјесто њега је уочи рочишта именована Весна Јесенковић, а њено и изузеће још јендог судије је тражила одбрана, која је тврдила да двоје чланова Апелационог вијећа нису могли бити именовани, јер су одлучивали у првостепеном поступку. Тај захтјев није уважен.
15. јун 2025.
Након што је више пута покушао да пласира у јавност тезу о томе да ће у БиХ завршити мигранти које ЕУ не жели примити, Додик је напокон одабрао недељу у којој нема догађаја и када његова порука може снажније да одјекне. Првобитно је 7. Маја твитовао о томе да је британски шеф дипломатије дошао у Сарајево с циљем да обезбиједи да БиХ трајно збрине мигранте којих Европа жели да се ослободи. Трећег јуна се позивао на Страмерову изјаву и говорио да је дефинитивно да Британија жели мигрантски сабирни центар у БиХ. И тада, и овај пут, главна мета напада је опозиција, која у Додиковој интерпретацији постала увозник миграната. У овом контексту се може споменути и да се у фебруару Додик “обрачунавао” са депортацијом осуђеника (или илегалних усељеника, како је то образложио Конаковић) из САД који би били премјештени у БиХ затворе. Заједничко за оба случаја јесте да БиХ са обе земље нема потписане уговоре о реадмисији и екстрадицији.
