„Побуне баш на Јовањдан и Светог Саву нису случајност. Ко су ти „мљекари“ РС и коме служе? Српске славе нису дани за притиске и уцјењивања. Ко поштује РС, не бира њене најсветије дане за поруке“ (Сања Вулић, посланик СНСД-а у ПС БиХ, 25. јануара на Твитеру)
Побуна мљекара у Републици Српској због смањених количина откупа и цијена млијека на почетку није изазвала толико пажње.
Међутим, ускоро је све постало политички (и геополитички) – а то се једино пика. (Овдје не улазимо у стварне проблеме нити стање у овом сектору, јер нам нису ни сто посто познати.)
Мљекари су прво организовали протестне вожње у неколико општина и изазвали минимум пажње мимо ресорног министарства.
Међутим, ускоро је запријећено тракторима испред Владе и затражена смјена премијера (правника, бившег министра пољопривреде) и министарке (судског тумача за италијански језик, која га је замијенила). Урађено је то у једном (не)срачунатом тренутку – док премијер Минић, као умјетник на трапезу, покушава да једну владу пребаци у другу, акробацијом, док публика држи дах и тумачи пресуду Уставног суда БиХ.
Други моменат – приближили су се П2 избори (пријевремени, поновљени), нежељени и непрежаљени. Ако си ушао на политички терен, буди спреман и на политички одговор.
Мљекари су нападнути тешким оптужбама „да у компликованом геополитичком тренутку у свијету“ дестабилизују стање јер хоће да упале неколико трактора у Улици Младена Стојановића. Тракторски протести пољопривредника су уобичајена ствар у Бриселу, Паризу, у Србији, Хрватској – само код нас имају исте посљедице као руске најаве лансирања орешника или америчко киднаповање предсједника Венецуеле.
Против мљекара су се изјаснили пензионери и Омладински савјет (?), а Агенција за аграрна плаћања (на чијем челу је рекордер по броју страначких прелета у Републици Српској) објавила је колико је који мљекар добио пара и колико је то на дневном нивоу, као да су зараде Месија и Роналда у питању.
Ово је познат манир власти, када незадовољство покаже било ко ко има додира са буџетом, увијек стигне одговор колико новца је тај субјект добио. (Успут, овај јавни сукоб изазвао је код новинара и мало носталгије јер већ дуго нисмо чули да власт некога оптужује за покушаје „наранџасте револуције“.)
Након пар саслушања у полицији и састанка у Бањалуци, ситуација се мало смирила. У духу православља. Премијер, чија је друга Влада у НСРС изабрана у недјељу, пар минута прије него што је наступио хришћански празник Богојављење, поручио је:
„Не можемо сваки поремећај на тржишту искористити зато што су избори 8. фебруара. Ови избори су ријешени, али неко их користи, изборна је година.“
Мљекари су на скупштини у Парку Младена Стојановића одлучили да прихвате понуду Владе.
Дакле, како је дошло до тога да Сања Вулић куне мљекаре као у оној пјесми Забрањеног пушења („Љубав удари често“): „зар ти ништа не значе српство и Свети Никола?“
У питању је један светац, за сваку власт (и опозицију) много важнији него Јован и Сава, а прво слово његовог имена је И. Макар се клели да га не обиљежавају – у току је „строги пост“, што су схватили и мљекари, па је њихов предсједник Арсенић у изјави скоро узгред додао:
„Најбоље да се смиримо до избора, а послије ћемо видјети.“
