Суд БиХ је 29. новембра 2024. изрекао условне казне затвора Фадила Омеровића, Алмедина Грахића и Адила Ђулића за изборну превару током Општих избора 2022. године у зворничком мјесту Клиса1.
Овај тројац, који је на тим изборима чинио бирачки одбор у Клиси, избјегао је тежу казну захваљујући признању и споразуму са судом. Они су, најједноставније речено, гласаче који су на списку, а не живе у БиХ и нису ту били на дан избора, уписали као изашле и гласали у њихово име. У мјесту у коме живе доминантно муслимани, Милорад Додик је освојио скоро 53 одсто гласова.
Пресуда двије године након што су избори одржани није промијенила ништа, па чак ни слику у јавности о тим изборима. Они су за већину “избори на којим је Јелена Тривић славила, а Додик побиједио”.
Након што су обе стране прогласиле побједу на тим изборима, услиједили су протести присталица опозиције, па је Централна изборна комисија, и прије него је потврдила прелиминарне резултате, наложила контролно бројање.
Систем избора у БиХ функционише тако што бирачки одбор преброји гласове и направи записник. Потом се врећа са гласачким листићима и записник о резултату однесу у сједиште градске изборне комисије, гдје се резултати са записника уписују, и то је један од разлога због чега ЦИК најкасније од свих познатих комисија објављује резултате, док их странке по окончању гласања у централе добијају СМС-ом. Гласове нико више не броји, осим ако не постоји захтјев и сумња да резултат није ваљан.
Контролно бројање је утврдило необично много случајева гдје Јелена Тривић није добила ни глас, али су анонимни кандидати добили велик број гласова2. У питању су кандидати који су се налазили мјесто изнад или испод Тривићеве на списку кандидата. То није нешто што се не дешава, али обично је у питању пар случајева, попут оног из 2014. када се то десило три пута, сва три на штету Огњена Тадића, и резултат је исправљен након бројања у централи ЦИК3.
Осим ове грешке, дешавало се да је Тривићевој уписиван погрешан, редовно мањи број гласова, а Додику погрешан, редовно већи број гласова. Дешавало се да су на истом записнику Додику уписан већи, а Тривићевој мањи број гласова, што се не може оправдати никаквим падом концентрације предсједника бирачког одбора.
Опречне су информације колико је на овај начин подигнута предност Додика у односу на Тривићеву, али најнижа помињана цифра је била око 11.000 гласова, што је представљало више од трећине предности која је проглашена из штаба СНСД током изборне ноћи (касније потврђена и од стране ЦИК).
Ипак, највеће неправиности су се десиле у Добоју и Зворнику, гдје су бројни посматрачи тјерани са бирачког мјеста, да би бирачки одбори потом кориговали резултате у корист СНСД. Због исте ствари су 2020. поновљени локални избори на више од 90 одсто изборних мјеста у Добоју. Посматрачи су отјерани, а бирачки одбори сачињени од чланова СНСД пријављених преко фиктивних учесника на изборима, “направили” јединствен резултат. Био је то јединствен примјер раста излазности у осносу на претходне изборе и то у околностима пандемије, која је свуда обарала излазност. Поновљени резултати показали су да већина партија уопште није осцилирала када је резултат у питању, иако је излазност била мања, док је искључиво СНСД имао пад. Пад је износио око 15.000 гласова за градоначелника, 11.000 за листу, док је Сања Вулић имала пад личних гласова за тачно 16.6864.
Кад све имамо у виду, више је него занимљиво да је ЦИК одлучио да брзопотезно прогласи завршеним парламентарне изборе 20225. А онда у маниру „кума донијела, купа појела“ ЦИК је одузео мандат Додику6, који је на крају прохватио изборе, уз одређену буку да неће.
Све до сада написано је неопходно за сагледавање оног што се дешава на пријевременим изборима за предсједника Српске 2025. Уз Добој и Зворник, који је од раније познат по билдовању индивидуалних резултата скоро до стоодстотних учинака7, на овим изборима су се “појавили” и Лакташи. У питању су мјеста гдје је СНСД доминантан, па се поставља логично питање: Због чега им је потребно да краду?
Локални одбори се не такмиче више са противницима, који их одавно нису угрозили. Они се такмиче међусобно, да би по изборима са оствареним резултатом могли да захтијевају више позиција на републичком нивоу. Крађа на изборима је потврда њихових организационих способности којима доносе власт, на основи чега они траже више позиција у њима.
Са друге стране ту је Централна изборна комисија, која је 2022. добила директиву да се не игра са понављањима, који би одгодили формирање власти, очито унапријед договорене. Дуго рушена СДА је напокон избачена из власти, а нова комбинација је започела процесе који су авансно награђени са кандидатским статусом ЕУ8.
У односу на тад, пријевремени избори за предсједника Српске се очито не сматрају важним, па се ту прави представа игре која се игра по правилима. Стога је донесена одлука да се избори понове на 136 бирачких мјеста.9 Тиме се одлука о томе ко ће бити предсједник Српске одгађа до фебруара, а уз све процедуре можда и нешто дуже.
Све политичке посљедице које се из овог рађају, небитне су у односу на суштину – преко ЦИК се контролише ко ће спроводити власт у име окупатора, а локални компрадори то не доводе у питање.
- Za izbornu prevaru u Zvorniku uslovna kazna zatvora – Detektor ↩︎
- Гласови Јелене тривић уписивани другим кандидатима ↩︎
- Салкић побиједио Додика у Великој Обарској, Тадић имао нулу │Фронтал.РС ↩︎
- Изгубљени у Добоју: Шта су показали поновљени избори│Фронтал.РС ↩︎
- CIK potvrdio rezultate izbora u BiH: Slijedi proces formiranja vlasti | Izbori Vijesti | Al Jazeera ↩︎
- ЦИК одузео Додику мандат предсједника Српске – Glas Srpske ↩︎
- Зворничка слога на изборима, сви морају добити све гласове │Фронтал.РС ↩︎
- Optimističan kraj godine u BiH, pred našom zemljom u 2024. dva velika testa ↩︎
- ЦИК поништио изборе за предсједника Српске на 136 бирачких мјеста – Glas Srpske ↩︎
