У децембру се навршава годину дана од лансирања медијског пројекта Индикт. Умјесто класичног текста, за који је и у овом мјесецу било довољно материјала – од колапса Асадовог режима у Сирији до студентских протеста у Србији, од представљања аутобиографије Ангеле Меркел до једног огледа о Балади о Бастеру Скрагсу кога имам у скици – на овом мјесту један лични осврт на урађено и најава о будућем.
Годишњи биланс Индикта је доказ хипотези с којом смо га и покренули: култура и историја производе данас за неколико година више него раније за неколико деценија. У људском искуству, ово „онтолошко“ убрзање времена је радикално појачано технологијом која свакој промјени обезбјеђује видљивост без преседана. Човјек у руци носи телефон којим је у реалном времену непрекидно прикључен на ово убрзање. Тај исти човјек је прије само двадесет или тридесет година још знао да, прије или по завршетку радног дана, барем на један сат или два – успори и стане. Ово је цивилизацијска промјена, и не на боље. Самоћа је на тај начин у темељу корумпирана, а тиме није мало изгубљено.
Гете је убрзање модерног времена означио кованицом велоциферски (veloziferisch): од италијанске ријечи velocità која значи брзину и њемачког придјева luziferisch – луциферски, ђаволски. Велики пјесник је одличном кованицом ухватио основни импулс модерне – убрзање које прелази мјеру и деформише органски раст и образовање које од човјека треба да створе довршену индивидуалност (Bildung). Ову луциферску природу убрзања, Гете је видио прије свега у великим градовима свог времена, у револуцији машина и брзих средстава комуникације, и безглавом буржоаском апетиту за гомилањем богаства.
Под овим убрзањем, које данас не дозвољава ниједном утиску и ниједној мисли да се у нама развије и сазри а да је други утисак или мисао већ не истискује и престиже, савремени човјек личи на посматрача који брзи ланац промјене не би гледао на дневној свијетлости него под неонским свијетлом што заслијепљујуће трепери. Такво свијетло не квари само вид него и карактер: неспособан да игдје види трајање, органско кретање и раст, него само испрекидане секвенце, човјек и сам постаје такав – биће секвенце и тренутка, или како се то популарно каже биће тренутне гратификације.
Напротив, за све што вриједи је потребно вријеме. У хиперпродукцији, „вирални“ културни производи од јуче данас већ леже мртви, а пожутјели класици у локалној библиотеци су, напротив – никад живљи. Ово кажем потпуно несентиментално. Ниче је једном лијепо рекао: све што сија није злато, злато се познаје по благој свјетлости. У послу и у приватном животу – ми морамо поново учити да успоримо, и тиме ћемо поново научити да трајемо. На том плану, и Индикт ће у сљедећој години понудити још више садржаја који успорава.
***
Мислећи у овим цртама ми дочекујемо свој први јубилеј.
Индикт је почео годину са два аутора а завршава је са пет. Ако на крају сљедеће године будемо могли да констатујемо још једно удвостручење са одржаним нивоом квалитета, онда ћемо констатовати и да смо се утврдили на правом курсу.
За нас је, као што смо то већ казали на почетку, важан само квалитет мишљења а не и његово усмјерење: Индикт је дефинисан као платформа и форум талената, који ће окупити људе и мишљења различите провенијенције, и који ће, онда, на темељу тих разлика дјеловати као аутентична фабрика идеја. Такав пројекат, по нашем убјеђењу, потпуно недостаје српској јавности која већ дуго, груписана у два клуба, говори само расцијепљеним језиком.
Због тога, Индикт ће одржати строг критеријум само за језик и аргумент: нема мјеста за стерилне, хегемонистичке вокабуларе режима и опозиције, који, mutatis mutandis, карактеришу и западне think tank групе. Ако одређени аутор има став који коинцидира са ставом једне или друге стране, он мора размишљати у својим терминима и говорити својим језиком. То значи савладавање инерције. Читаоци Индикта већ очекују садржај који се не налази на доминантним половима подијељене српске јавности, и ми ћемо то очекивање обезбиједити и у будућности.
Овај мјесец је за нас био примарно технички и организациони мјесец, у коме смо дефинисали и постављали инфраструктуру и канале комуникације, једнако у онлајн као и у живом контакту. Активирали смо налоге на инстаграму и твитеру који ће бити садржајно динамичнији од substacka; сајт, који ће нам бити база, и који ће осим ауторских текстова да понуди и друге рубрике, је у финалној фази израде. Прво начело сајта, и пројекта уопште: динамична структура способна да апсорбује различите таленте који ће у једном тренутку, можда, одлучити да се придруже. Ко мисли властитом главом и говори својим језиком, ако има снагу у стилу и у аргументу, позван је да нам се придружи и ми ћемо га одмах прихватити као свога и ако нам се мишљења разликују.
На плану живог контакта, Индикт ће организовати дебатне форуме о којима ће његова публика, као и о свим промјенама у вези са сајтом, бити правовремено обавијештена. Планови, скице и прве теме су већ припремљени.
***
То су, дакле, наши разлози и одговор на питање – зашто још један медиј? Зато што таквог медија, медија који ће да обезбиједи цјелину, да успорава у условима свеопштег убрзања, и да биљежи хронику под дневним а не под неонским свијетлом – нема. Посљедњи догађаји и политичке конфронтације у Србији и Републици Српској су хроничну потребу за тим довели до усијања.
Интернетом кружи један апокрифни Кантов цитат, који, иако у Кантовом духу, не постоји у Кантовом дјелу: ако ће их истина убити, нека умру! Истина је само у цјелини. Та цјелина у јавности је наша потиснута традиција, а Индикт је замишљен као обнова и револуција те традиције.
По нашем дубоком увјерењу, ово је важније од било какве техничко-политичке реформе или тренутног договора међу завађеним странама, који напетости може само тренутно да релаксира. То је наш програм, и пут којим, заједно са вама, идемо већ једну пуну годину дана. Техничка база за продужење тог пута је готово потпуно постављена.
У условима велоциферских трансформација – то није мало.
***
У пакету промјена за сљедећу годину још једна напомена: ауторски текстови се објављују сваког посљедњег петка у мјесецу.
Желимо вам срећну Нову годину која пада између овог и сљедећег броја!
Чујемо се у јануару!
