Разговори са терористом – Трамп и Ал-Џолани
Током своје посјете блискоисточним монархијама, Доналд Трамп се у Ријаду сусрео са новим сиријским лидером, терористом Хајат Тахрир-ал Шама, Абу Мухамедом ал Џоланијем, или како га је Запад ребрендирао, Ахмедом Хусеином ал Шаром. Овај догађај, као и укидање свих санкција Сирији са новом исламистичним владом на челу, још једном свједочи да су Сједињене Америчке Државе спонзор свих терористичких акција широм свјета, јер су главни подржавалац и финансијер ИСИС-а и Ал-Каиде, или једноставније речено, замјена за директно америчко присуство у појединим регионима.
Доналд Трамп је најавио укидање свих санцкија Сирији, што је народ обрадовано дочекао на улицама Дамаска, Алепа, Идлиба и другим. Овим актом, Трамп настоји да у поптуности легитимизује нову власт која је у свега неколико дана извршила геноцид над Алавитима и дригум хришћанима. Нова Сирија се тако враћа у међународно друштво, а све рјеђе се поставља питање легитимитета нове власти која је искључила право хришћана и несунитских групација. Прве санкције Сирији су уведене 1979. године, због владавине Хафеза ал Асада, те су сваке године расле с обзиром на америчке интересе у региону. У замјену за ослобођење од санкција, Сирија је дозволила Америци колонизацију дијела територије које контролишу Курди кроз експлоатацију енергетских ресурса.
Танго смрти – Индија и Пакистан
Након терористичког напада пакистанског Фронта отпора на територији индијског Кашмира, у коме је страдало 26 индијских грађана, Њу Делхи је најављивао одмазду над терористичком организацијом. Прије покретања индијске специјалне војне операције Синдор (црвена тачка на челу Индијки), премијер Моди је затворио све границе са Пакистаном, обустављајући сваку трговину са Исламабадом, и онемогућио им коришћење воде са ријеке Инд.
Према статистичким подацима, Индијска војска је по много чему снажнија и опремљенија од Пакистанске, међутим, биланс овог краћег, али интензивног сукоба, јесте пет оборених индијских ловаца. У овој бици Индија је поражена, а пакистански пилот Камран Башир је прослављен као национални херој због обарања рафала са много јефтинијим кинеским ловцем. Окончање ове битке, Пакистан је прогласио Даном битке за истину. Након четири дана борбе, и 70 мртвих са обје стране, проглашено је примирје које би требало да траје најмање до 18. маја. О примрију нас је извјестио Доналд Трамп, опет се намећући као извјестан посредник између двије нуклеарне силе. Индија је потврдила да је убила преко стотину припадника терористичких организација, а од сада ће посматрати и владу у Исламабаду као терористичку организацију.
Нови емир у граду – Трампова турнеја по монархијама
Економија, политика и култ личности, главни су разлози за Трампов одлазак у посјету Саудиској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима и Катару. Ова посјета нам је дала до знања да је убиство Ебрахима Рисија и плејаде људи око њега прошле године у ово доба, и свргавање Башала ел Асада резултовало десуверенизацијом региона, којег по својој мјери кроји нови „шериф у граду“, Доналд Трамп.
Казабланка на Бијелом Нилу – борба за Картум
Сукоби у Судану су настављени, а борба за утицај у тој великој афричкој држави је интензивирана. САД су се у једном тренутку повукле из овог сукоба, а њихово мјесто је у Порт Судану заузела Русија. Увидјевши да је то стратешки пропуст, Америка се кроз УАЕ (који финансирају побуњеничке снаге) вратила и сада покушава да обезбједи утицај у Картуму, главном граду Судана.
Повратак отписаног – Ево Моралес на путу ка Каси Гранда дел Пуебло
Дубоко у џунгли Чапареа, боливијског подручја коке, бивши предсједник и социјалистичка икона Ево Моралес скривен је у комплексу окружен присталицама наоружаним штаповима и штитовима.
„Било је као да сам на филмском сету, али као на нискобуџетном филмском сету боливијске Игре престола. Било је веома надреално“, каже Тијаго Рогеро. Дописник Гардијана из Јужне Америке отпутовао је на састанак са Моралесом, гдје га је питао о потјерници која је издата против њега због оптужби за трговину људима.
Боливијска економија је у кризи, а Моралес покушава да пркоси уставу кандидујући се за четврти мандат, кривећи за проблеме земље Луиса Арсеа, свог бившег министра финансија, а садашњег предсједника. Луис Арсе је одустао од кандидатуре, чиме је Моралесу олакшана побједа.
