Почетком 2019. БиБиСи је објавио обиман текст под насловом Тата лажних вијести, који се бавио феноменом измишљених вијести, кроз причу двојца који их пише и који их раскринкава.
“Тата” се зове Кристофер Блер. Прича о њему започиње као забавна биографија неког ко се само шалио, па схватио да од лажних вијести може да живи умјесто да ломи кичму на градилишту. Паралелна прича о фактчекеру из Белгије каже да је Блер заправо фабрика лажних вијести, те да оне доминирају на сајтовима који их даље шире, укључујући фамозне сајтове који су доносили добит младићима из Велеса, о којима се највише говорило током прве побједе Доналда Трампа1.
У тексту се уопште не крије да је Блер син некад високог функционера америчке Демократске странке и активиста који жели да политичке неистомишљенике направи глупим и смијешним. Потом се помиње “права мала армија” интернет активиста који раскринкавају расисте и инфилтрирају се у њихове групе, стичу повјерење и преузимају администраторске налоге форума и страница. Што је посао који захтијева вријеме и стрпљење, и никако није спонтан.
Да фарса буде комплетна, након што на почетку приче пише да је Блер оставио посао на грађевини када је видио да се више зарађује од кликова, у тексту касније стоји: …инсистира на томе да новац никада није био покретач и, насупрот томе, тврди да је „вођа отпора” усмјереног против предсједника Доналда Трампа и Републиканске странке. „Нисам никакво чудовиште. Ја сам либерал,” каже. „Новац није циљ.”
Ову тврдњу доказује тиме да се од тог посла више не може зарадити, јер је Фејсбук промијенио политику и алгоритме, смањивши досег одређеним објавама.
Ова прича ми је поново пала на памет када је јављено да америчка компанија Мета, власник Инстаграма, Фејсбука и Воцапа, објавила је да укида свој програм провјере чињеница на простору САД. Програм се, барем за сада, не укида ван САД2, иако је подједнако у свим дијеловима свијета био механизам гушења слободне ријечи и мишљења. Заправо, прича о Кристијану Блеру је занимљива јер је занимљива потврда да су и фактчекери и лажне вијести дошле са истог мјеста. Можда је од почетка био циљ увођења фактчекера као средство цензуре, а можда су смишљени као План Б након што се првобитна идеја отела контроли.
Снажан утисак да је све “операција тровања извора” имао сам и кад се прије неких десетак година појавило мноштво јутјуб канала који су спонзорисани на јутјубу са причом о томе да је Земља равна плоча. Нашао сам се на мети алгоритма који је опазио да ме занима стваран однос величине континената и да ли се у Аустралији користи мапа свијета на којој је јужна хемисфера постављена горе, да би се најмањи континент боље видио.
Када сам након појаве таквих препорука пробио првобитни осјећај који се може мјерити са оним када вам на врата покуцају суботари, увјерио сам да видеи о равној земљи имају мноштво превода на разне језике, те да се неко својски потрудио око филмова који су трајали дуже од сат времена.
Мозак ми је прегорио након првих неколико минута, суочен са сугестивним тезама из астрофизике и ко зна којих све дисциплина. Одлучио сам да окушам срећу са прескакањем садржаја и кликом на неки 50 минут добио сам убрзано рјешење куда све то води. Запјенушан енглески глас је говорио: А зашто они све ово од нас крију? Да би могли да нас контролишу. Да нас контролишу преко својих институција, банака…
Било је превише очигледно. Нешто што је било реална критика система у којем живимо једноставно је повезано са нечим што је тема којом се дјеца исмијавају у основној школи. И сад ако кажеш да свијетом владају они који управљају токовима новца, звучаћеш подједнако будаласт као да кажеш да је земља равна. При томе је било очигледно да је у све уложено поприлично средстава да би се то могло окарактерисати као пројекат групе залуђеника и хобиста.
Потом је на власт дошао Трамп и прича да су се лажне вијести које су му помогле шириле из Велеса. Трампов мандат завршио се са још једним опскурним феноменом који је као све остале теорије завјера био кројен за протестантски мозак. Звао се Кјуенон (QAnon) и то је ваљда био некакав форум који је стално најављивао хапшења окултних структура које из сјенке повлаче конце3. Суштина је заправо била у томе да су Трампове присталице дражене новим и новим опскурним нагађањима и анестезиране причом: Све иде по плану, нема потребе да се узбуђујете, Трамп само што их није похапсио.
Лажне вијести су тако стављене у фокус створена је атмосфера да се нешто мора урадити. И онда су кључеви у руке дати фактчекерима. Они су дјеловали као алтруисти који нам објављују како Мадонина најбоља другарица из дјетињства није Српкиња са Косова, да Стефанос Панајотис заправо не постоји4, Том Хенк и Џорџ Клуни нису подржали Србе5, да слика са чопором вукова погрешно представља њихову хијерархију… и друге ствари које су кружиле друштвеним мрежама. Барем на српском говорном подручју.
Међутим, уз партнерство са најмоћнијим технолошким компанијама постали цензори, са концесијом да склањају оне чије је мишљење непоћудно. Кроз партнерство са Фејсбуком су добили дискреционо право да означавају странице и обарају им видљивост за кориснике друштвених мрежа. И више се нису бавили баналностима као што је подршка Тома Хенкса српском Косову.
Провјера чињеница има смисла уколико утврђујете да ли је нека изјава измишљена или није вјерно пренесена од стране медија. Да ли се неки догађај десио или није, да ли је манипулисано чињеницама. Фактчекери су цензурисали непожељне мишљења и тврдње које тек треба да се докажу.
Како ствари функционишу најбоље говори примјер њихове улоге у корона хистерији. Француски нобеловац Лик Монтањије изјавио је да је вирус вјештачког поријекла. Фактчекери су ово означили као неистинито, јер, банализоваћу, “друга два научника кажу супротно”6.
Сви који се сјећају тог времена сјећају се да је главна мантра била “послушајмо струку”. У овом случају, није се дозвољавала ни расправа међу струком, па је фактчекерска балавурдија са Фејсбук лиценцом за убијање неистомишљеника сасјекла нобеловца из области физиологије и медицине.
Пропустио сам рећи да је финансирање организација које су на себе преузеле посао провјере чињеница за технолошке компаније, конкретно у случају БиХ, долазило из фондова као што су НЕД (National Endowment for Democracy), Центар за промоцију цивилног друштва, ЕЕД (European Endowment for Democracy), Фондација за отворено друштво, те директно и америчка амбасада7. Није чудо да је њихов утицај био сличан оном који је имао ад хок трибунал у Хагу за ратне догађаје у Југославији – Не да утврди истину већ да наметне верзију која је у интересу његових финансијера.
У овој борби против слободе говора и мишљења вриједи навести и случај кад су медији и корпорације које стоје иза друштвених мрежа ућуткале тада актуелног америчког предсједника који је оспоравао резултате избора, док је коначна потврда да “завјера ипак постоји” стигла када је Маск купио твитер.
Твитер фајлови су потврдили да су технолошки гиганти били у спрези са обавјештајним структурама америчке државе и да су по њиховом налогу гушили досег информација које им нису одговарале, са нагласком на причу о садржају лаптопа Хантера Бајдена8.
Концепт лажних вијести тако је прошао пут од оруђа за дискредитовање објективне критике, преко психолошких операција и дезинформисања, до увођења тоталитарне контроле којом је гушена истина која се не допада политичкој олигархији. Контрареволуција у САД на власт је довела оне који желе да избију из руку то оружје противницима, али не можемо знати да ли ће искористи те обрасце да се у будућности обрачунавају са својим.
- Тата лажних вести | BBC na Srpskom ↩︎
- Zaštone.ba Saopštenje ↩︎
- Qanon | Википедија ↩︎
- Не, Стефанос Панајотис није блокирао грчке аеродроме | Недељник ↩︎
- Том Хенкс је подржао Србе као што је и Клуни| Фронтал ↩︎
- Француски нобеловац гријеши | Raskrinkavanje ↩︎
- O Raskrinkavanju | Raskrinkavanje ↩︎
- Твитер фајлови | РТ Балкан ↩︎
