Телеком Србије је добио рат са СББ, цијену побједе ћемо сазнати касније

Продаја значајног дијела пословања Јунајтед групе кроз компанију СББ у Србији значајан је догађај и на економском и на друштвено-политичком плану.

Разумијевање овог догађаја је отежано како због сложености и изостатка темељног извјештавања, тако и због саме перцепције јавности која је навикла на лако сварљиве црно – бијеле поставке. Тако је већ први дан било уочљиво да обичан конзумент вијести не разликује Телеком Србије од ППФ Телекома.

У основним цртама, ППФ (E& PPF Telecom) је купио пословање СББ у области кабловске телевизије и интернета. Телеком Србија купио је права преноса спортских догађаја на западном Балкану, које је Јунајтед група пласирала преко Спорт клуба, као и посао услуге гледања телевизије “директно до куће” (NetTV Plus, TotalTV)¹.

Будући да се сам СББ рекламирао као идеолошко-политички конструкт који корисници плаћају као вид отпора властима у Србији², посебно је наглашено да “медијска имовина” – информативни и забавни канали Н1 и Нова С, остају у њиховом власништву, као и доступни преко СББ са новим власником.

Овај посао је коштао 825 милиона евра колико је платио ППФ Телеком, те 652 милиона евра колико је платио Телеком Србије.

Ово није тако велика новост за оне који су пратили вијести из економије и најаве о продаји³, као и о стању у Јунајтед групи. Телеком Србије и Теленор су доста давно започели тржишни обрачун са СББ, због чега су били предмет критика и тужбе⁴. Теленор је тада постао власништво чешког милијардера Петра Келнера кроз ППФ, односно кроз његову мађарску фирму, због чега се преобразио у Јетел (Yettel).

У међувремену Келнер је страдао у хеликоптерској несрећи⁵, са конспиролошком напоменом да је човјек Хуавеијевог утицаја у Европи. Пословање ППФ (50 одсто плус једна дионица) у четири земље (Србија, Бугарска, Мађарска, Словачка) продато је фонду из УАЕ (Emirates Telecommunications Group Company)⁶.

Јунајтед група је у свијести већине повезана са ЦИА, јер је у једном периоду ККР група, на чијем челу је био бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, био водећи инвеститор. ККР је 2018. продала већински удио Јунајтед групе британској компанији БЦ партнер⁷. Постоје тврдње да Американцима у овој причи није пресудан финансијски моменат, колико да у интернет инфраструктуру убаце софтвере уз помоћу којих ће и кад нису власници имати увид у “саобраћај”.

Неке од значајнијих црта историје СББ су добијање међународне “финансијске помоћи” за “развој слободних медија” током деведесетих, да би промјеном власти кренуо развој интернет мреже уз кориштење ресурса државних компанија Поште и Телекома. Када се држава укључила у ово високопрофитабилно поље кроз Телеком Србије, ушло се у политичку фазу. Под страним притиском 2014. измијењен је Закон о јавном информисању и медијима, па је дистрибутерима програма омогућено да имају своје медије.

Тада настаје Н1 телевизија, која се из Луксембурга емитује у Словенији а у Србији “реемитује”. Читаво вријеме постојања она служи као медијска батина којом се чува пословни интерес СББ, али је наивним продала причу како је у питању независни медиј који критикује власт из жеље да омогући грађанима објективно информисање.

Најбољи примјер се може видјети у томе што је Н1 била изузетно агилна на пропитивању колико новца је Телеком Србије дао за права емитовања енглеске Премијер лиге, те бригом да ли су преплаћена (у директном наметању са њиховом матичном компанијом) док сада не пропитују да ли је преплаћен износ за откуп ТВ права од Спорт клуба.

СББ под притиском Телекома (започиње од 2014. и 2018. даје примјетне резултате). улази у негативну пословну спиралу, гдје се ради привлачења инвеститора “пружа више него што јој је дуг јорган”. Улазе у систем задуживања кроз издавање обвезница како би куповали нове послове, преко којих би приказивали раст добити.

Епилог је такав да је Јунајтед групи 2024. доспијевало 425 милиона евра дуга, затим 550 милиона 2025, а милијарду и педесет милиона 2026. Дакле, ове и следеће године доспијева више него што је износ од последње продаје. И то није крај, јер 650 милиона евра доспијева 2027. а 625 у години након тога⁸. Стога је врло извјесно да њихови медији, који су стварали највећи минус, могу издржати на тржишту без пословања које је доносило новац.

Већ раније је БХ Телекому продат Телемах у БиХ⁹, Црној Гори и Сјеверној Македонији, а вјероватно ће се под притиском наћи и пословање у Грчкој¹⁰, Хрватској, Словенији…

Може се рећи да је Телеком Србије добио рат са СББ и његовом медијском машинеријом, уз питање по којој цијену, јер су и они улазили у бројне аквизиције, те издавали обвезнице да би их реализовали¹¹. Остаје питање да ли су превише “искрварили” у овој борби и да ли ће се можда наћи у истој ситуацији да ће морати размишљати о продаји. Занимљиво је да је почетак Вучићеве владавине обиљежио наратив како државно предузеће није ефикасно и како је најбоље да се прода¹², да би се умјесто тога започео тржишни сукоб са СББ.

1. United Grupa postigla dogovor o prodaji SBB kompanije – N1 ↩︎
2. “Kad imaš izbor, biraš SBB” najbolja produkovana kampanja na KAKTUS festivalu | SBB ↩︎
3. Kompanija iz Emirata potencijalan kupac Junajted Grupe za 8 milijardi evra ↩︎
4. Dokument koji potvrđuje da Telekom i Telenor „slamaju SBB“ | Nova RS ↩︎
5. Poginuo vlasnik Telenora Petr Kelner – Društvo – Dnevni list Danas ↩︎
6. Etisalat iz Abu Dabija sada i zvanično većinski vlasnik Yettel | Nova Ekonomija ↩︎
7. KKR prodao većinski udeo Junajted grupe, SBB ima novog suvlasnika – B92 ↩︎
8. Šolakov balon pred pucanjem | Ekspres ↩︎
9. BH Telekom preuzima Telemach u 3 države: United Grupa pod pritiskom dugova, prodaja SBB-a na pomolu – TeleSrbija ↩︎
10. Otkrivene tajne United Grupe: Dragan Šolak krije dugove | Avaz.ba ↩︎
11. Телеком на међународној берзи издао обвезнице и прикупио 900 милиона долара | Политика ↩︎
12. Vučić: Prodaja Telekoma samo za dobru cijenu | Capital.ba ↩︎