Годину дана прошло је од када је вршилац дужности директора (в.д.) Службеног гласника Републике Српске Милош Лукић постао национални херој и најпознатији в.д. на овим просторима. У великој конкуренцији.
Његов пут страдања уопште није био лак и успио је да освијетли неколико скривених истина. Иако је помало непријатно било да се посматра како се од Лукића на државним медијима прави ко-херој уз предсједника Републике Милорада Додика, Лукић је успио незамисливо: показао је да је в.д. директор важна функција.
Иако је то споредна тема овог текста, треба да подсјетимо да је Лукић прошлог јула као в.д. директор Службеног гласника потписао два тешка закона које је донијела Народна скупштина Републике Српске.
Ријеч је о Закону о измјени Закона о објављивању закона и других прописа РС, којим је онемогућено објављивање одлука ОХР-а и Кристијана Шмита у Службеном гласнику РС, као и о Закону о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ у Српској који предвиђа да се одлуке овог суда неће примјењивати и извршавати на територији РС док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о Уставном суду БиХ. Укази о проглашењу су ускоро објављени у Службеном гласнику РС. Скоро одмах након тога Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу Додика и Лукића због неизвршавања одлука Кристијана Шмита!
У историји политичке фауне у РС остаће запамћено да је Лукић био трећи човјек на мјесту в.д. директора Службеног гласника, у кратком периоду од мјесец дана. Укратко, тражио се потписник, а руке су дрхтале.
Очекивано! Обичним људима то не изгледа тако, али врло тешко је бити директор, још теже в.д. директор а најтеже је не бити. Народ каже: „Дабогда имао, па немао!“
Примјери су бројни и добро документовани јер је директорлук веома популаран порок. Сјећамо се када је Туристичка организација Бањалука добила нову директорку, а њен претходник предложио је – ако је судбина већ хтјела да он мора да напусти фотељу – да бар остане замјеник.
Још једна изузетно занимљива директорска појава долази из туристичког сектора. Недавно именовани в.д. директор Туристичке организације Републике Српске, на то мјесто стигао је из зграде Института за јавно здравство (?) и веома је познат као поливалентан политички играч и сада већ синоним за директора у државним установама.
(Замислите само тај curriculum vitae, преведен на енглески и постављен на Linkedin)
Јавно здравље угрожено је ових дана још једном директору јер су му на правди бога отели фотељу. У ДЕП-ОТ-у, бањалучком предузећу које управља регионалном депонијом требало је да да буде обављена рутинска примопредаја и да у фотељу гдје сједи директор из јата ситније политичке фауне (Демос), сједне један сличне врсте, али из другог крда (СПС).
Демосовац се није дао, а позивао се чак и на закон па је интервенисала полиција.
На питања о томе ко је у праву, један члан Надзорног одбора у Депонији објаснио је суштину ријечима да он не може саопштити разлог смјене. „Ја не бих у овом тренутку нагађао зашто је разлог, немам тај мандат. То ће на крају неко други у датом тренутку сигурно објаснити“.
У преводу, ко ради за погрешну странку и занемарује тактику, завршиће каријеру…или можда неће.
Још два јака трансфера забиљежели су новинари који овог тешког јула нису на одмору. Килијан Мбапе је коначно прешао на стадион Сантјаго Бернабеу, а директорка Аеродрома Републике Српске, раније министар просвјете, још раније директорка програма РТРС-а, поднијела је оставку и упутила се, по свему судећи, у политички Реал Мадрид – СНСД и кабинет предсједника.
Али све су то ипак колико толико срећне (бизнис) приче као из оног подкаста.
Истовремено, главни в.д. ове приче, Милош Лукић, прелази полако свој пут са трновим вијенцем око главе и примјером свједочи да позиција вршиоца дужности директора иако нестална као куглица на шибицарском столу, може да постане судбина.
Прије Лукића, кришом, из фотеље в.д директора Службеног гласника с тешког, крвавог бојишта против Кристијана Шмита, побјегло је двоје в.д. директора такође кадрова знаменитог Демоса (сасвим случајно).
Иако један закон (а поготово два, и то каква закона!) не може зауставити потпис у Службеном гласнику, његов директор, нити вршилац дужности и иако су за законе гласали и посланици њихове рођене странке (“Демос значи народ”), они нису хтјели да шарну потпис, поднијели су оставке и показали да није лако бити в.д.
Политичке прилике показале су да су оба ова закона за сада мртво слово на папиру, чија је једина посљедица судски процес, па је испало да су опрезни демосовци дугорочно били у праву у намјери да истрају у познатом ставу који упражњава већина страначких директора из кадровских резерви, а који гласи: “Ма нисам ти ја за ту високу политику, ја сам само хтио да на миру будем директор”.
Након сваког изборног циклуса траје прави рат и јагма око директорских мјеста које странкама “припадају” у страначкој “распођели”. Мјесецима трају мали ратови и сукоби, подметања и трачеви о томе ко које мјесто жели, или не жели. Забава за медије и твитер.
Први пут када је један в.д. требало да покаже мрву одговорности, када је кап хемијске оловке носила потенцијални ризик, побјегли су. Нико их није позвао на стуб срама и као на рингишпилу, или листајући карте, СНСД би шалтао док некога не нађе – велика је то база, хвале се често – па је црвена куглица стала на Лукићу.
Одавно је познато како странке у Републици Српској не могу да нађу довољно кадрова и попуне све функције које “добију”, исто као што кафане и базени не могу да нађу конобаре.
Знате, доброг в.д. данас је тешко наћи, рекао би замишљено Радован Вишковић док као Диоген са лампом тражи директора. Или чак министра.
Тако функционише све: два три мјеста (или можда једно) су незамјењива. Сјећамо се формирања владе, јер неко ко је освануо као министар, већ је заноћио смијењен.
Сам премијер Вишковић, који често говори истину, све о законима и директорима лијепо је рекао у једној реченици када је за једног в.д. изјавио: “Ако не испуњава законом предвиђене услове, зато и није могао бити именован за директора, него за вршиоца дужности”. Сутра ће, након неких нових избора, све то бити заборављено и коалициони партнери ће опет тражити фотељу више.
Зато пажљиво бирајте која директорска мјеста желите, можда вам се и оствари.
Да ли је в.д. Лукић национални херој?
Пошто Кристијану Шмиту у фасцикли недостаје резолуција Савјета безбједности Уједињених нација, у великој мјери овај Нијемац је вршилац дужности Високог представника у БиХ, именован од стране, а све у складу са овом баладом, “политичких директора земаља чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира”.
Директори и в.д. суде једном директору и в.д.-у. Према свецима и тропари.
