Долазак пред храм подразумијева вјеру да се ту налази бог који ће чути молитве. Ако нема вјере, нема ни Бога. Исто је и са банкоматом.
Прије него што укуцаш пин-код своје картице ни за тренутак не сумњаш да је новац у машини. Ако повјерење случајно буде нарушено, почеће да се нарушава цијели (религиозни) систем.
Повјерење и репутација су кључне ријечи у финансијском систему. То су изрази којима се може све објаснити и у које све може стати. Појединци и фирме из Босне и Херцеговине који се налазе на листи санкција Канцеларије за контролу имовине странаца (OFAC/Офак) америчког Министарства финансија ово су научили на тежи начин (некоме од њих је теже, а неком лакше).
Све им је објашњено, као и цијелој јавности, једним немуштим језиком.
У свијету финансија владају многи видљиви и невидљиви закони. У школама уче да иза свега стоји јасна рачуница и логика новца, правила економије итд. Ипак, о некима од тих закона се не постављају питања и то смо сада научили скоро случајно. И са једне и са друге стране – оних којих наређују и оних који слушају – порука је иста. Она гласи да о овој теми – повјерењу у банке и финансијски систем – не треба ни да се пита јер све је у најбољем реду!
Наћи се на листи Офака до сада значило је само блокаду имовине коју правно или физичко лице посједује у САД и да нема пословања са овом земљом и пословним ентитетима које она контролише.
Ово скоро никога са црне листе, како тепају америчким санкцијама, није превише погађало. Вијест да сте уврштени на ову листу, из било ког разлога, била је добар материјал за третирање у унутрашњим политичким приликама. У Републици Српској могло је да послужи и за понос што сте на листи за одстрел империје чија моћ залази на хоризонту и против чијих пипака (тврдите да) се борите.
Тако је било до јуче. Од јуче Влада у Бањалуци је морала да скроји, па у Народну скупштину пошаље закон који ће легализовати да вам плата буде исплаћена у готовини.
Кеш уопште не мора да буде лоша ствар. Професор Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац у јеку блокаде рачуна покушао је сликовито да појасни.
“Сви користимо услуге банака и прихватили смо нови стил живота. Прихватањем новотарија у платном промету постали смо рањивији”.
Ускоро, било какви коментари на судбину су утишани и то поруком са врха власти у Републици Српској: “Немојте више да причате о санкцијама”.
Прије и послије те поруке, буквално, нико о томе није хтио ништа ни да каже, ни да објави.
Ненамјерна заслуга политичара из РС који за себе тврде да воде антиколонијалну битку јесте та што су сасвим случајно, не желећи, оголили један мали нокат чудовишта које се зове свјетски финансијски систем или бар дијела завјетрине тог система у који је укачен наш географски економски лимес.
Зашто су блокирани рачуни? Да ли ће моћи отворити други рачун? Хоће ли имати и друге посљедице у другим областима?
Банке, али вјероватно и осигурања, инвестициони фондови, адвокати…Није сасвим јасно ко све и на који начин јер о томе нема званичних информација. Влада закон ћутње јер постоји заједнички картелски интерес.
Оригиналну поруку, притисак на тастер, испоручила је Ана Морис, помоћница у америчком министарству финансија, која је у Сарајеву рекла да би за међународне и локалне банке било ризично ако би дозволили санкционисаним особама – који немају имовину или рачуне у САД – да имају рачуне код њих. Санкције, додала је, носе ризик (још једна кључна ријеч), за свакога ко подржава такве особе или субјекте.
Сви редом су пристали без поговора и чак су то урадили са једном религиозном одлучношћу и слијепом послушношћу, као да се одједном указао бог и рекао оно што се већ одавно зна. Саопштио је заповијест. Апостоли из compliance сектора финансијских корпорација иштампали су завјет и са највишег брда поручили директорима и менаџерима: Ускладите се са санкцијама.
Јеси ли се ускладио? Ускладио сам се!
“Банке су дио јединственог финансијског тржишта те не могу имати пословне односе са клијентима које се налазе на листи санкција”, штуро је древним финансијским језиком објаснио један банкар.
Каква је основа, осим наредбе из Вашингтона, за чин гашења рачуна у банци? Који закон су прекршили у нашем правном систему и гдје је о томе пресуђено? Веома тешко је било добити јасне информације од надлежних тијела или банкара о овој теми јер чак и жртве желе да тему ставе ад ацта.
“Сви рачуни су угашени. Не треба уопште ни да се пита да ли је банкарски сектор угрожен”. То је највише што је процурило. О свему може да се прича али о могућим пукотинама у финансијском систему не може. Све што смо добили су кратке и сакривене вијести, бјежање са насловних страна, скривање међу редове.
Толико тема, мање или више безначајних бомбардује читаоце и гледаоце свакодневно. Када је требало до најситнијих детаља да се објасни како банка чије је сједиште у Бањалуци, а власник је наш држављанин, гаси без поговора рачун особе или предузећа из БиХ на основу листе сачињене преко океана, није било никога да то нацрта и састави clickbait наслов.
То тако мора. Виша сила је у питању. Као да се не ради о новцу већ о шверцу кокаина или људских органа. Као да је случајан сноп свјетлости пао на један систем који не жели до краја да буде откривен нити ико жели икад да објасни како тај систем стварно функционише.
Директор Агенције за банкарство Републике Српске Срђан Шупут рекао је да од стабилности финансијског сектора зависе стабилност буџета и Владе! Оштећене је упутио на Закон о облигационим односима и Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, на брзину усвојен у фебруару како би БиХ отпочела приступне преговоре са Европском унијом.
Агенција за банкарство из другог ентитета била је опширнија.
“Сваки ризик којим банка не може ефикасно управљати или овладати, пословни однос који из било којег разлога може угрозити пословање банке и тако генерално нарушити сигурност, права, интересе грађана и привреде као клијената банке, или довести до ескалације системског ризика за БиХ, представљао је и представља обавезу банке за поступање у складу са важећим законским оквиром”.
Банка је обавезна да поступа тако да спријечи ризик. Лекција јесте да све може да пропадне, али банке не смију уопште да дођу у ситуацију да им партнерска банка лупне рецку или забрани трансакцију.
Централна банка Босне и Херцеговине објавила је да су становници БиХ прошле године успјели да картичним трансакцијама (рачунају се и банкомати) прометују преко 16 милијарди КМ, за 15 одсто више него у години раније. Банке у БиХ, више од 80 одсто у страном власништву, оствариле су добит од 700 милиона КМ.
“Захваљујући претјераној агилности у прихватању новотарија, постали смо веома рањиви. Склони смо да којекакве идеје прихватамо некритички. Ово је индикатор да размислимо о томе. Банке су постале јако ригидне у готовинском пословању…”, упозорио је раније поменути професор Радивојац док се о манама финансијског система још могло причати.
Наши антиколонијални борци с почетка приче такође су заћутали. Паре – то је пејзаж гђе се они срећу са својим тлачитељима. Нисмо ни очекивали аскетизам нити некакав чин отпора светим кравама капитализма. Бар вербална побуна би послала поруку. Прећутно је постигнут договор да се то не ради.
Можда је ово била прилика да се позабавимо нашом зависношћу од одређеног система на који немамо утицај. Овако, рачуни су пали шапатом (“Ма, ко још живи од плате”, рекао је давно народни мудрац). Све може да буде доведено у питање, само банке не.
Срећно на банкомату док још имате рачун и јаку вјеру.
