Индиктов седмични пресјек важнијих догађаја протекле седмице.
Понедјељак, 5. мај
У Бањалуци је одржан Колегијум Народне скупштине Републике Српске на којем је утврђен дневни ред сједнице заказане за 15. мај. Раније је најављено да ће на тој сједници бити усвојен нови Закон о финансирању странака, којим би политичке странке у Републици Српској остале без буџетских средстава.
Високи представник Кристијан Шмит наметнуо је одлуку којом би требало да буду блокирана буџетска средства Савезу независних социјалдемократа (СНСД) и Уједињеној Српској (УС), тако што ће банке с трансакцијских рачуна ових странака новац преусмјеравати на посебан рачун Централне банке БиХ. Банкама је запрећено санкцијама уколико се не повинују одлуци, у маниру сличном поступцима бивше америчке администрације, када је приморавала банке у БиХ да у пракси спроводе санкције ОФАЦ-а. Као и тада, и сада влада „банкарска омерта“, па је нејасно како ће се одлука о блокади у пракси спроводити.
Ипак, предсједници СНСД-а Милорад Додик и УС-а Ненад Стевандић нису проблематизовали наметање одлуке из тог угла, већ је одлучено да се буџетска средства одмах обуставе и свим осталим странкама у Републици Српској, што представља де факто проширење Шмитове одлуке на цијели политички спектар.
Закон званично није на дневном реду најављене сједнице, али се очекује да буде уврштен као допуна. По важећем Закону о финансирању странака, ове организације добијају новац на основу броја мандата у скупштинама, и за локалне и опште изборе. Дозвољене су донације приватних лица до 5.000 КМ, а правних лица до 10.000 КМ.
Уторак, 6. мај
У Њујорку је одржана полугодишња редовна дебата Савјета безбједности УН о Босни и Херцеговини на којој су се обратили Кристијан Шмит и Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
Напомена: Ово је прва посјета Цвијановићеве територији САД након што је и она ушла на листу санкционисаних особа у љето 2023. године. Очекује се да ће, као бивша предсједница Републике Српске и премијерка, касније овог мјесеца у Дејтону присуствовати догађају поводом 30. годишњице Дејтонског споразума.
Општи утисак је да су све стране остале при својим ранијим позицијама када је ријеч о ОХР-у и легитимитету Шмита (руски амбасадор је напустио салу прије Шмитовог обраћања), изузев Сједињених Држава, чији је представник формално изразио подршку ОХР-у (без спомињања Шмита) и осудио нападе на уставни поредак БиХ (без помињања Додика). Главна порука сједнице била је „позив на дијалог“ актера у самој БиХ, што је у српској јавности протумачено као промјена смјера америчке политике.
То је искористио предсједник РС Милорад Додик, који је за наредну седмицу заказао састанак у Добоју и позвао све представнике парламентарних странака у БиХ.
Сриједа, 7. мај
Министар спољних послова Велике Британије Дејвид Леми посјетио је Сарајево. Осим протоколарних сусрета, организовао је пријем/састанак са странкама тзв. „Тројке“ из Федерације БиХ (СДП, НиП, Наша странка) и опозиције из Републике Српске, на који су се одазвали лидери странака (међу њима и Милан Миличевић, Драшко Станивуковић, Небојша Вукановић). У јавност је пласирана заједничка фотографија са Лемијем.
Догађај се тумачи као покушај Велике Британије да попуни улогу међународног ментора власти у БиХ, која је остала упражњена након промјена у САД и одласка амбасадора Мајкла Марфија.
Истовремено, СДС, ПДП и Листа за правду и ред сачиниле су нову политичку платформу око које би се на нивоу БиХ требале окупити странке које желе реформу власти и уклањање СНСД-а из Савјета министара. Платформа је потписана у петак, 9. маја. Поред три странке из Републике Српске, на платформу су пристале и странке „Тројке“ из Федерације БиХ, као и још три политичка субјекта, из бошњачког политичког блока, осим независног посланика Златка Милетића.
Новој коалицији, чији је мото „европски пут“ (усвајање потребних закона), потребна је подршка ХДЗ-а БиХ и Драгана Човића, који је поручио да ће подржати све што треба, али само ако се у пакету усвоји и нови Изборни закон – тачка раздора између бошњачке и хрватске политике у БиХ.
Тешко да ће били ко из ове нове коалиције присуствовати састанку који је предложио Додик, с изузетком лидера ПДП-а.
Четвртак и петак, 8. и 9. мај
Свијет је обиљежио 80. годишњицу побједе над нацизмом и фашизмом, односно крај Другог свјетског рата. Паради побједе на Црвеном тргу у Москви присуствовало је политичко руководство и Републике Српске и Србије. Посебну пажњу изазвало је присуство Александра Вучића, који се недјељу раније вратио из САД због здравствених проблема, те је његова дуго најављивана и контроверзна посјета Москви била под знаком питања, будући да су јој се отворено противили представници ЕУ.
У Москву су допутовали предсједници Кине – Си Ђинпинг, Бразила – Игнасио Лула да Силва, лидери бивших република СССР-а, као и представници неколико афричких и азијских земаља. Из Европске уније, премијер Словачке Роберт Фицо дошао је заобилазним и дужим летом.
Министри спољних послова земаља ЕУ 9. мај, Дан Европе, провели су у Лавову, у Украјини, гдје су одали почаст на гробљу војника погинулих у рату против Русије – у очигледном покушају да се повуче паралела између некадашњих нациста и данашње Русије. Осим сличних псеудоисторијских паралела у политичком Сарајеву, гдје се 9. мај слави и као „Дан љиљана“, симбол формација које су се бориле против Срба у БиХ, земље ЕУ за сада остају усамљене у том покушају.
Као поклон Кијеву, најављено је оснивање „новог Хашког суда“ који би покушао да процесуира руско руководство, а такође је најављен наставак финансијске и војне помоћи Украјини.
Из Загреба је, попут гласа вапијућег у пустињи, стигло упозорење предсједника Хрватске Зорана Милановића да се ЕУ налази у „ратној психози“ и да ће Хрватска, ако буде морала испоштовати обавезе финансирања НАТО-а, годишње морати издвајати пет oдсто БДП-а или пет милијарди евра.
Све оне који навијају за мир у свијету, у недјељно јутро обрадовала је вијест да је Русија понудила Украјини директне мировне преговоре без претходних услова, на основама платформе започете у Истанбулу у прољеће 2022. године – прије него што су наступиле тешке, крваве и исцрпљујуће године рата.
