Сваке године у ово доба поново се врати у медије креирана прича о бијелим тракама, о лажима произашлих из кухиње CNN-a и западних амбасада које одржавају НВО и друге организације у којима масовно учествују и Срби широм Републике.
Посве је јасно зашто је исконструисана идеја о бијелим тракама, а све у служби замјене теза, историјског ревизионизма и представљања Срба као нацистичке банде.
Велики проблем наше историографије је то што недовољно проучава учешће муслимана у Хрватској усташкој држави и њихове злочине нарочито у Босанској Крајини. Готово све хоџе у мају 1941. године пале су ничице пред поглавником Павелићем и преузели на себе дужност исламизације и убијања српског живља на подручју цијеле БиХ, а нарочито Босне. У приједорском срезу, у насељима Козарац и Љубија, Срби су најсвирепије убијани хладним оружјем.
Забиљежен је случај у Цазину да су муслимани тјерали Србе да носе бијеле траке са натписом „Муслиман“ како би се знало да су исламизовани. Убиства су се дешавала свакодневно и то на најбруталнији начин. Тако се и покољи над српским народом у љето 1941. називају „Илиндански покољи“. Цивили који су убијали су носили бијелу траку са натписом НДХ како би се разликовали од жртава. Козарац је једно од најсвирепијих мјеста и српских стратишта у Другом свјетском рату. Данас је Козарац поприште историјског ревизионизма и оптуживања Срба и Војске Републике Српске за геноцид над локалним становништвом.
Власт у Босанској Крајини је почивала на муслиманима у периоду НДХ, јер је 75% часника и домобрана долазило из реда муслимана. У БиХ су преко 50% усташа чинили муслимани. Данас, у постмодерној ери, у ери ревизионизма и замјене теза, улога и идентитета, муслимани су заједно са НВО сектором и неколицином Срба који ради капитала учествују у таквим бесмислицама, намећу злочин сегрегације тзв. немуслиманског становништва на простору Приједора за вријеме посљедњег рата. Као и све што је произашло из CNN кухиње, а у вези са ратом на подручју Приједора, лаж је која се врло брзо предаје под ударом чињеница. Прије свега, corpus delicti за бијеле траке не постоји, нема ниједне слике, а све мање је и лажног сјећања на то.
Бијеле чаршафе је користила ВРС за распознавање, а оглашавањем на радију је позвала све присталице Српске Републике БиХ да их истакну како би се сматрали присталицама, независно од националне припадности. Такође, муслиманске јединице којима је неријетко симбол распознавања била тренерка (као приликом напада на Приједор 30.5.1992) су користиле бијеле пешкире за распознавање. Међутим, никада се није користило за сегрегацију немуслиманског становништва.
Обавјештење о бијелим тракама је лаж, не постоје валидни докази да се то десило, исконструисана је неистина која, поврх свега, овај град представља градом злочина, а један је од најуспјешнијих у контексту повратника и консолидације односа. НВО, западни медији и друге радикалне издајничке скупине, настоје да Србима залијепе још неки лажни злочин, и оперу себе и своје налогдавце за крвави рат чији су спонзори два пута у XX вијеку.
Ове као и сваке друге године, Град Приједор дозвољава окупљање поводом наводног Дана бијелих трака, не само грађанима него и НВО, медијима подржаваним са Запада, и многим локалним порталима који вијерно извјештавају. Цијели дан су друштвене мреже преплављене наводним чињеницама без доказа о том догађају, како би се просто затпало оно што се десило прошлог дана, а то је напад на Приједор 1992. године, те одбрана града која се прославља на тргу. Са друге стане, овог пута су окупљени са танспарентом подсјећали на убијање дјеце у Палестини, Украјини, Судану, Јемену…
Или нису добро упућени, или са намјером забрављају да је главни спонзор независности тзв. Републике Босне и Хецеговине исти тај Запад (читај САД) који данас одобрава геноцид у Гази и клање на Блиском истоку. Такође, западни савезници који су подржали њихов нови идентитет из хотела Холидеј Ин, данас спонзоришу рат у Украјини сматрајући, ваљда, да ће наставком рата сачувати на стотине невине дјеце. Contradicto in adjecto код Бошњака, њиховог идентитета и наратива који произилазе из западних дискурса је неоспоран до мјере бесмислице коментарисања. Мада, за европску јавност је (краткотрајно) послужило лагање како би се опрали усташки и ханџар злочини из Другог свјетског рата. Долази, на сву срећу, ново доба, у којем ће ревизионизам, као што је и нацистичко знаковље на Брандербуршким вратима, бити уништено.
